О књизи: 2009 / Више од 25 векова човечанство је било принуђено да се бави такозваним „јеврејским питањем” .” Чинило би се да је после толико времена требало одавно да буде исцрпљен и заборављен. АН не! Треба само мало увредити, макар и речју, било кога од представника наднационалне заједнице која себе назива Јеврејством, а са свих страна чуће се заглушујући крици и јадиковци о наводно вечном угњетавању „несрећног“ племена. Можете дискутовати, свеобухватно проучавати и чак грдити било који народ, било коју нацију, али не и Јевреје - то је табу, дакле, ко су Јевреји? Захваљујући којим заслугама и од кога су изабрани? Како су успели да сачувају и пронесу кроз векове онај посебан јеврејски карактер који их чини толико сличнима (наравно, не споља) једни другима, било да су пореклом из Африке или Европе, Латинске Америке или Аустралије. То је управо оно што морамо да схватимо. „Јеврејско питање“ је крајње збуњујуће. „Одабрани“ су се, попут заштитне љуске, окружили са толико фикција и митова да је просечном човеку прилично тешко да схвати где је истина, а где лаж. Током протеклог века и по Јевреји су били посебно ревносни и успешни у овој ствари. Постепено преузимајући контролу над свиме што се данас обично назива медијима, Јевреји су могли да наметну свој поглед на себе целом свету. Обе руке смо уз Херцла за „коначно решење јеврејског питања“, али не са позиције самих Јевреја, „Јеврејско питање је најстрашније, најтеже и најопасније од свих, које као претећи духови, одједном су се појавили пред нама, императивно захтевајући његову дозволу“, рекао је руски патриота И. А. Родионов. Као што је написао Константин Роџајевски: „Познавање јеврејског питања је кључ слободе. Хајде да покушамо да "покупимо" овај "кључ" како бисмо отворили врата на путу ка слободи и приближили се бар на корак до Дана ослобођења од власти "изабраних"».